Dimenzije zivota

Da li ste znali da zivot ima dimenzije?

Mnogoooo dimenzija.

Poput kapi mora u okeanu. Poput zrna zemlje na planeti.

E bas toliko.

Kako? Lepo.

Mi zivimo u jednoj dimenziji, jednu vidimo, osecamo, dodirujemo.

Medjutim nesvesno prelazimo konstantno iz jedne u drugu dimenziju.

Svakodnevno.

Stalno.

Jer zivot je tako zamisljen. Mozemo da budemo sve, a mozemo samo ona jedna.

Doduse jednu osecamo, ali mozemo da biramo koja ce to biti.

Vreme revolucije je pocelo, i uskoro ce sve tajne da budu otkrivene.

Pocelo je.

A tajna je zapravo javna tajna, koju znamo od pamtiveka, ali smo zaboravili.

Tajna je da trebamo ponovo da je otkrijemo u nasim srcima i da u nju poverujemo, jer onda cemo moci sve, i sve ce dimenzije biti nase.

Vreme je da shvatimo da smo zaista mocna bice i da mozemo sve sto pozelimo.

Vreme je da poverujemo.

Da skinemo okove i sav teret sto su nam generacijama nametali i da se oslobodimo.

Oslobodimo te jedne dimenzije i pocnemo plesati kroz sve druge.

Otkrivati nove svetove. Poverovati u nova cuda.

Jer sve te dimenzije su oko nas, ali ne mozemo da ih vidimo slepim ocima.

Te oci zapravo nisu slepe, samo je potrebno da skinemo naocale i poverujemo da vidimo i bez njih.

I videcemo.

Ugledacemo carobne svetove kakve smo mozda samo sanjali.

Ugledacemo cuda. Obecavam vam. Cuda! I znacemo da smo oduvek u njih verovali.

Sve ce nam biti jasno u tom trenutku kada svesno pocnemo birati dimenzije koje zivimo.

I svesno odaberemo dobro.

Ceka nas vreme dobrote i ljubavi.

Pokrenimo se.

  NALOZI SRCA

Veceras zelim samo da vam pozelim laku noc i divne snove. Zelim vam da zazmurite i da osetite dan, dan koji prolazi. 

I ja ga osecam svesno i osecam zahvalnost. Veliku i ogromnu zahvalnost. 

Provedoh ga sa onima koje volim, vidjoh one koje sam zelela da vidim..Zar ima veceg blagoslova?

Rekoh hvala onome kome sam osetila da treba da kazem.

Zagrlih onoga koga sam pozelela da zagrlim. 

Utesih onoga kome je uteha bila potrebna. 

Poljubih decu nebrojeno puta i rekoh im da ih volim. 

Zagrlih sebe i zahvalih sebi.

Dvoumih se. O i danas se dvoumih. Da li reci nesto ili precutati, da li uciniti nesto ili ne? 

Htedoh ici ravnijom stranom puta. Ali onda kao i uvek polusah ga.

Ono me uputi na put ljubavi, saosecanja, mira, podrske, prijateljstva, i razumevanja.  Ono me uputi da kazem sve ono sto sam zelela, i da uradim sve ono sto bi uradila ljubav. Pitah se i danas, kao sto se svaki dan pitam, sta bi uradila ljubav. Ono mi odgovori odmah i bez oklevanja. Uradih po nalogu.

Veceras lezem srecna i mirna, jer poslusah svoje SRCE.

Srecna sam i zahvalna sto ga poslusah i sto imam priliku svaki dan da ga pitam i da dobijem odgovor.

Sto svaki dan iznova  stvaram, sebe, iskustva i trenutke.

Sto svaki dan imam priliku da biram , sta i kako cu uraditi, a sta necu. 

Zahvaljujem se toj prilici, zivotu koji mi je svaki dan daje i sebi sto sam naucila da je uzmem. Priliku.

Priliku koja je zapravo jedan tren u treptaju oka.

Ne propustite taj tren. 

Pitajte se svaki dan sta bi ljubav odlucila. Postupajte po njenom nalogu.

Zamislite tako iz dana u dan ziveti. Takav zivot korak po korak stvarati.

Nije uvek lako, ali nagrade koje dobijete , ucinice vam svaki dalji korak laksim. 

Zato krenite sto pre u pustolovinu srca. Sutra je taj dan kada mozete poceti sve da menjate i da zivite ljubav.

Cim ustanete pitajte svoje srce prvo sta bi vama samima porucilo, a onda nastavite sa bliznjima, daljima i sa svima redom koje srecete. Zamislite kada bi se svaka osoba koju sretnete u tom jednom danu ponasala samo prema nalozima srca.

Zamislite i budite pokretac energije.

Laku noc vam zelim. Sanjajte ljubav, a od sutra je zivite.