DOBRODOSLI U MOJ  POZITIVNI SVET

   IZVESTAJ SA ZEMLJE

Zdravo dobri ljudi. Zdravo svete. Dodjoh ovdje da vas upoznam. Da vidim sume i njive, livade i planine. Da vidim sunce i cvece, zimu i prolece. 

Dodjoh ovdje da vidim sta je to zivot, i sta se zivi, kako se zivi. Sta se radi, i sta se ne radi. Dodjoh da osetim sta je sreca, a sta tuga, ko je prijatelj i gde pocinje duga. Dodjoh na kratko, sa obecanjem da se vratim i da prenesem trenutke na zemlji provedene. Da izvidim je li tako kako kazu, da li istinu govore, koliko na iskrenosti polazu.

 Vidjoh svakakve lepote. Odusevih se.

Ostadoh bez daha.

Vidjoh mnoge tuge. 

Vidjoh cuda NEBO. Vidjoh stvari nestvarne. 

Cuh muziku..moje usi zapevase.

Zagrlih ljude, osetih samoga sebe.

Vidjoh stvaranje coveka. Vidjoh dete. Vidjoh radjanje. O svete...

Vidjoh zore rane, osetih zalaske sunca. 

Slusah poeziju, dodirnuh pesmu.

Osetih ljubav, ali vidjoh i mrznju.

Vidjoh andjele na zemlji u obliku dece. Vidjoh sumu, reke,  jezera.

Okupah se u moru. 

Vidjoh kisu na prozoru.

Vidjoh sunce u ocima, a dugu iza oblaka.

Kakvog li divnog sveta...

Zaspah i vidjoh najcudnije stvari. Odoh u neke svetove, vidjoh neke ljude.Nisam znao sta se desava. 

Rekose mi : "Spavao si."

Rekose mi:" Sanjao si. "

Ostah u cudu i pitah ih o cemu govore. Nisu mi znali reci. 

Pitah ih sta su to snovi. Nisu znali objasniti. 

Posmatrah radjanje deteta, nisu mi znali reci KAKO.

Svedocih raznim cudima, rekose mi NISU.

Verovah u cuda, desise mi se.

Pozurih tihim korakom kroz magle i oblake, pozurih nazad da obavestim one koji dolaze.

Pozurih da im kazem da ih ceka carolija, i da nikada ne odustanu. Da idu, da istraze tu predivnu planetu. 

Da nadju odgovore.

Da uzivaju i da puste da ih vodi srce. Da skinu sve okove, i da zive svoja cuda. 

Da se sete da uvek i sve mogu, oh samo da se sete.

Da ne zaborave da se smeju suncu, i da igraju na kisi.

Da ne zaborave da plesu i da se vole. Oh kako im to zelim da se svake moje reci sete.

Da zive uvek sa radoscu kao sto to zivi svako dete.

 HVALA

Hvala ti sto si tu, ti divna duso, draga.

Da, da..Bas ti..Upravo ti. Nema nikog drugog.

Hvala sto delis samnom ovu pustolovinu. Sto si jedan deo nje, jedan deo mene.

Hvala nebu sto te posla i sto cemo zajedno napraviti nesto izuzetno. Hvala sto me trazi, i sto me nadje.

Hvala sto osetis svaku rec sto pisem. Vidim sebe u tebi, i vidim tebe u sebi. Osetim ti strahove, tugu i boli.

Osetim ti ljutnju i bes. Osetim ti osecanja, misli, zelje i snove.

Osetim ti ljubav i uzbudjenje. Osetim sve.

Hajdemo zajedno uci u dubine nas samih, izleciti rane, odreci se tuge, skinuti okove . Ugasiti vatre besa, zagrliti sami sebe, priznati, oprostiti.

Hajdemo zajedno preboleti, zaboraviti, ili se setiti. Hajdemo zajedno duso reci DA zivotu. Hajdemo ziveti.

Hajdemo pevati glasno, i neka nam se smeju. Hajdemo osetiti silinu ljubavi, tudje ruke da nas greju.

Hajde duso. Sto si se uspavala? Za cim ceznes? Sta sanjas? 

Hajde duso. Pokreni se. Budi se sada i ovdje. Kasnije ostavi kasnije,  a sutra neka ostane kod sutra, jer tu pripada. 

Sada je vreme duso. Nikada bolje bilo nije. 

Hajde pogledaj oko sebe. Pogledaj nebo. Hajde pogledaj u sebe. Sada je u sada.

Zazmuri. Oseti. Sanjaj. Izaberi i kreni. Na tebi je duso.  Na meni je. Na nama je. 

Hajdemo praviti cuda, oh kako sam zeljna cuda. Hajdemo lomiti prepreke. Hajdemo pa neka nas ne razumeju. 

Mi zivecemo duso, volecemo, grlicemo duso.

Hajde da rusimo blokade i da gradimo mostove. Mostove da nas prenesu do nas samih.

Hajdemo duso, jer ja ne mogu sama.

Trebam tebe, trebam nas. Vec odavno nas ceka taj srece cas. Vec dugo cekaju nas nasi snovi i nade. Pozurimo duso, da nam ih vreme ne ukrade. 

Pomozi meni i ja cu tebi, popnimo se na ta krila andjela. Poletimo duso u ta beskrajna i divna polja ruza.

 DODJU TAKO DANI

Dodju tako dani...

Neki tmurni dani, neki hladni dani..Sve se nekako cini bezveze.. Sve nas zulja..Odjednom nema smisla, ni radosti vise. 

Eh ti dani... Navucemo oblake na oci i neda nam se..Izgubimo zelju i radost, izgubimo nadu...

Odjednom ne volimo sto smo do sada voleli..Odjednom kao da nemamo izlaza..

Odjednom nismo vise mi , i nisu vise oni. Nije vise kao sto je bilo, i cini se da drugacije nece biti. 

Ah ti dani...

Sta nam je ciniti?

Reci im hvala...Hvala vam dani sto ste dosli, i sto me podsecate..Hvala vam dani sto ste navukli oblake na moje oci, i sto me podsecate.

Hvala vam dani sto ZNAM sta posle vas sledi. Sto znam da posle svake kise sunce vise vredi. Sto vidim iza tih oblaka kako stidljivo proviruje, i sto znam da mi se smeska. 

Sto znam da dolazi... I da je lepo..Da ce da me greje..

Sto verujem prirodi, verujem sebi, i sto verujem tuzi. Sto sa nestrpljenjem zivim kisu, da bih ugledala sunce. Sto sa nestrpljenjem dozvoljavam tom bljutavom osecaju da me preplavi jer znam sta dolazi ako mu se ne opirem.

I kazem mu hvala, o hvala ti mnogo jer me ucis. Ucis me da volim sve, i da prihvatim sve.

Zahvaljujuci tebi osecaju, znacu kako dalje cim prodjes. 

Ucis me da je sve trenutno i da cenim one lepe trenutke koji dolaze.

Da ih zagrlim i ne pustam tek tako, jer zivot je lep. 

Da koristim te dane da zagrlim bliznje, da pevam, plesem. Da budem srecna sto sam ovdje, i da kazem hvala ti nebo.

Jer dobili smo jedinstvenu priliku da uzivamo u ovom svetu i da ga dozivimo na najlepsi moguci nacin.

Biram to. Biram tebe sreco i grlim te. Biram ljubav i volim. Biram smeh i smejem se glasno. 

Biram zivot, a to je sve to mi treba.

  NALOZI SRCA

Veceras zelim samo da vam pozelim laku noc i divne snove. Zelim vam da zazmurite i da osetite dan, dan koji prolazi. 

I ja ga osecam svesno i osecam zahvalnost. Veliku i ogromnu zahvalnost. 

Provedoh ga sa onima koje volim, vidjoh one koje sam zelela da vidim..Zar ima veceg blagoslova?

Rekoh hvala onome kome sam osetila da treba da kazem.

Zagrlih onoga koga sam pozelela da zagrlim. 

Utesih onoga kome je uteha bila potrebna. 

Poljubih decu nebrojeno puta i rekoh im da ih volim. 

Zagrlih sebe i zahvalih sebi.

Dvoumih se. O i danas se dvoumih. Da li reci nesto ili precutati, da li uciniti nesto ili ne? 

Htedoh ici ravnijom stranom puta. Ali onda kao i uvek polusah ga.

Ono me uputi na put ljubavi, saosecanja, mira, podrske, prijateljstva, i razumevanja.  Ono me uputi da kazem sve ono sto sam zelela, i da uradim sve ono sto bi uradila ljubav. Pitah se i danas, kao sto se svaki dan pitam, sta bi uradila ljubav. Ono mi odgovori odmah i bez oklevanja. Uradih po nalogu.

Veceras lezem srecna i mirna, jer poslusah svoje SRCE.

Srecna sam i zahvalna sto ga poslusah i sto imam priliku svaki dan da ga pitam i da dobijem odgovor.

Sto svaki dan iznova  stvaram, sebe, iskustva i trenutke.

Sto svaki dan imam priliku da biram , sta i kako cu uraditi, a sta necu. 

Zahvaljujem se toj prilici, zivotu koji mi je svaki dan daje i sebi sto sam naucila da je uzmem. Priliku.

Priliku koja je zapravo jedan tren u treptaju oka.

Ne propustite taj tren. 

Pitajte se svaki dan sta bi ljubav odlucila. Postupajte po njenom nalogu.

Zamislite tako iz dana u dan ziveti. Takav zivot korak po korak stvarati.

Nije uvek lako, ali nagrade koje dobijete , ucinice vam svaki dalji korak laksim. 

Zato krenite sto pre u pustolovinu srca. Sutra je taj dan kada mozete poceti sve da menjate i da zivite ljubav.

Cim ustanete pitajte svoje srce prvo sta bi vama samima porucilo, a onda nastavite sa bliznjima, daljima i sa svima redom koje srecete. Zamislite kada bi se svaka osoba koju sretnete u tom jednom danu ponasala samo prema nalozima srca.

Zamislite i budite pokretac energije.

Laku noc vam zelim. Sanjajte ljubav, a od sutra je zivite.